Evo šta bih danas uradila da sam se prejela ili da osećam krivicu i mržnju prema sebi zbog toga koliko sam hrane pojela.
Sigurno ste nekada igrali igru lavirinta, makar na papiru, pronađi put do izlaza. I kako igra kaže krenula od mesta gde sam, pa ka spolja pronalaziti put. Tako bih udarala o neke zidove, stalno se vraćala na početak, skretala u slepe ulice, ali opet pokušavala poći istim putem i nadati se da će se pojaviti neka nova opcija da krenem van.
U jednom trenutku bih se baš iznervirala, pa gle pokušavam sve vreme i ništa, a stvarno se trudim. Zgrabila bih olovku i krenula, baš ću crtati od izlaza na unutra, samo da vidim koji je taj put, više mi se ni ne igra. I baš tada, svaki put, pronašla bih pravu putanju.
Možda nekada stvarno vredi raditi sve obrnuto?
To se istinom pokazalo i u mojoj borbi sa prejedanjem i krivicom.
Pokušavala sam ići ’’pravim’’ putem, biti čvrsta prema sebi i terati sebe do izlaza i promene. Restrikcije, uskraćivanje, samokažnjavanje, samokritika, preterano vežbanje, to su bili moji načini koji nikada nisu upalili, a uvek sam kretala tim putem.
Dok nisam rekla, pa čekaj, ovo ne radi, ne vodi ničemu već godinama. Hajde da krenemo sve obrnuto, da crtamo putanju od izlaza ka unutra.
Evo šta bih uradila da sam se prejela
- Posle prejedanja jela bih sve obroke regularno, umesto da ih sebi uskratim. Prejedanje se već desilo, tu nema nazad, nema delete. Ali ono što je u mojoj kontroli je kako se ponašam na dalje. Pa hajde, umesto da sebe kažnjavam, dam sebi više paznje i pobrinem se da se moje telo bolje oseća.
- Pisala bih. Do najboljih uvida dolazimo kroz pisanje, kada naša podsvest izlazi van. Zato bih sela i pustila sebe da izrzim sve što mislim, osećam, šta me muči, iz kojih sam možda stanja i uverenja uradila te stvari.
- Odradila bih vežbe disanja, meditaciju ili bih prošetala. Nije super ključna nijedna od ovih aktivnosti, ključno je da nađeš aktivnost koja će te umiriti i povezati sa sobom.
- Udaljila bih se od stvari koje mogu da me ponovo uznemire, kao što su recimo društvene mreže. One ti u ranjivom stanju mogu izazvati dodatan osećaj krivice, nemoći, nedovoljnosti jer se često tamo poredimo sa drugima.
- Tuširanje i mleko za telo. Tuš mi je uvek predstvaljao spiranje teškoće i napornog dana sa sebe. Osetila bih se posle toga sveže i novo. Dok bi mi mleko za telo dalo osećaj brige o sebi, dodir sa telom, prisutnost i svesnost.
- Pokušala bih da osetim da li bi mi prijala neka fizička aktivnost i kakva, koja? Možda nešto lagano, samo da bude forma brige i ljubavi prema sebi? Ako se ne osećam kao da bi mi to prijalo, ne bih se forsirala.
- Pokušala bih sa sobom da pričam sa više razumevanja, bez kritike i nabijanja krivice. Pokazala bih sebi saosećanje za to što sam se prejela ili kao se zbog toga osećam. Oprostila bih sebi, jer ne radim to sebi namerno. Izbacila bih to iz sebe, isplakala, ispisala..ali ne bih sebe bičovala i osuđivala. Ne bih sebi obećavala da neću više nikada, jer znam da, da je to moguće ispuniti obećanjem, odavno bih sa tim završila.
Ne možeš da vratiš vreme, ali možeš da gledaš šta je u tvojoj kontroli i moći sada i sa svesnošću uradiš nešto drugačije od onog što si do sada pokušavala.
Teško je uraditi drugačije
Ovaj protokol ti može izgledati zahtevno i teško da ispunš kada si u tom stanju i kada bi sebe najradije iskritikovala i mentalno kažnavala. Ali to je samo zato što si navikla drugačije.
Da li si sve ove stvari uradila nekada u životu? Jesi sigurno, znaš već da nisu teške. Ono što ti je teško je da pređeš preko sebe i daš sebi nežnost, saosećanje i ljubav onda kada bi sebe želela da ubijaš pojam.
Teško ti je da kada si uradila nešto za šta se osećaš ’krivom’, sebe pomaziš po glavi i kazeš sve je okej. Mnogo ti je logičnije da pošto si ’kriva’ sebe lupiš. Ali to nije put do izaza.
Moraš da kreneš ovaj put obrnuto, od kraja. 🙂
Ako ti treba uputstvo i sve informacije korak po korak, kako da prestaneš da se prejedaš, preuzmi program Reši se prejedanja ovde.
Pogledaj instagram profil Emocionalno prejedanje stop.