Nezadovoljstvo svojim izgledom je nešto što osobi sa emocionalnim prejedanjem uopšte nije strano. Slika o telu je ono kako mi vidimo svoje telo, kako mislimo o svom telu. Slika o telu je jedan od najčešćih pokretača emocioanlnog prejedanja. Kada prokopamo malo dublje, uvidimo da od nje sve kreće.
Osećaš se nezadovoljno svojim izgledom, krećeš na rigorozne dijete da to popraviš, dolazi prejedanje kao posledica restrikcije i prirodan odgovor tela.
Osećaš nezadovoljstvo svojim telom, stvaraju se emocije tuge, stida, ljutnje zbog toga, one nas preplavaljuju i krećemo u prejedanje da ih potisnemo hranom.
Prijatelji te zovu da kreneš negde, ti prvo čekiraš svoje telo, osetiš se nekomforno u njemu, ’’ne zaslužuješ takva da ideš’’, nećeš da te drugi gledaju, odbijaš odlazak. Ostaješ kod kuće, od samoće i žaljenja što te ’’telo sprečilo’’ da odeš, ponovo osećaš vrtlog emocija i žudnju da se utešiš hranom.
To su živi primeri kako je slika o telu koren problema. A ona je najzahtevnija za raspetljavanje i promenu. Ali to nije nemoguće.
Ono kada ti je sopstveno telo prepreka
Pošto me je priča o raftingu inspirisala da ti pišem o ovome, evo ti šta se desilo.
Kada smo se prvi put dogovorili za rafting pre nekoliko godina, ja sam se osećala kao da me neko ušpricao. Rekla sam DA, iznutra sam vrištala NE i bila prepadnuta.
Da, želim da idem, da se družim, da osetim adrenalinski spust, da budem u prirodi, da igramo badminton i pevamo. Ali drugi deo mene je govorio, ma kako ćeš tamo, treba da se svučeš u kupaći, treba da oblačiš ono tesno odelo, šta ako ti je malo i nema veličine, treba da jedeš sa ostalima, šta ako odjednom počne žudnja za slatkišima, bolje ne idi..
I onda sam razmislila, čekaj, šta će biti ako odeš, šta će biti ako ne odeš?
Ako odeš, ima šanse da ti bude fantastično, da se divno provedeš, uživaš, napraviš uspomene za ceo život, doživiš stvari koje ćeš pričati drugima i prisećati se za nekoliko godina.
Ako ostaneš, ima velike šanse da se ponovi uobičajeno. Nisi otišla, žao ti je zbog toga, još više ti je žao što te još jednom telo i odnos sa hranom sprečio da živiš ovaj jedan život i još na to dodaš jedno utešno prejedanje i krivicu posle njega.
Izgradnja samopouzdanja i nezadovoljstvo svojim izgledom
U tom trenutku sam odlučila da je vredno. Vredno je izložiti se, biti ranjiva, proživeti strah, jer ono što dobiješ ako ostaneš i ono što dobijaš ako odeš, ne može da se meri. I neću više sebi dozvoliti da samu sebe sabotiram. Odlučila sam da ućutkam taj glas, da stisnem zube i da ga odgurnem svaki put kada dođe, jer jaako želim tu avanturu.
Fast forward, nije mi bilo ništa, nisam umrla, nisu se desile situacije koje sam iscenirala u glavi, niko nikog nije gledao u kupaćem, imali su sve veličine odela, nisam dobila nagon za prejedanjem, ali sam dobila sve ono što sam želela, pa čak i više od toga.
A to je korak ka izgradnji samopouzdanja i otporne slike o telu. Korak u strah, da dobijem sreću. I pobedu samosabotaže kojoj više nikad nisam dozvolila da mi stane na put.
Svaki naredni put kada sam izabrala iskustvo, umesto samosabotažu, dobila sam jedan novi delić slagalice za novu sliku o telu i samopouzdanje.
Ono što je ključ u svemu je, skloniti fokus sa samo fizičkog dela sebe. Jer si mnogo više od toga. Tvoj duh želi nešto, a fizički deo ga sprečava. Hajde da maknem fokus sa fizičkog, i dam vrednost , iskustvo, sreću, sebi kao biću u ovom životu.
Raditi stvari koje pomeraju fokus sa tela i uživati u njima, je ono što vremenom gradi drugačiju sliku o telu.
Da te vodim korak po korak do slobode od emocionalnog prejedanja, priključi se programu Reši se prejedanja.
Da saznaš više na ovu temu, pogledaj profil Emocionalno prejedanje stop.