U prošlom blogu smo pričali o važnosti odmora i njegovom uticaju generalno, a sada da vidimo kakve to veze ima sa nama. 🙂
Potreba za odmorom koja se krije iza žudnje
Koliko puta sam došla kući uveče sa posla, mrtva umorna i još morala da završim obaveze kod kuće, pre nego što bih dala sebi znak da je ovaj dan zvanično gotov. Kada bih završila sve, zatvorila vrata svih soba, i osetila konačno tišinu, tada bi krenula buka u meni. Nezaustvaljiv nagon za prejedanjem. Samo sam osećala da hoću da sednem ispred tv-a i da moram da pojedem sve što nađem. Tako mi to treba.
Ono što je zanimljivo je da se vrlo često iza ovih epizoda krila užasna potreba za odmorom. Tolika, da ideja da samo legnem, opustim se i odem na spavanje, nije dovoljna. Ja sam to samo tako videla, kao ’nije mi to dovoljno’.
A to je bilo zato što mi je trebalo mnogo više odmora, mnogo ranije, mnogo organizovanije, jer kad već dođem u taj stadijum prevelike isrpljenosti, običan ljudski odmor mi nije dovoljan.
Povezivanje sa telom, slušanje naših potreba i odgovaranje na njih
Nažalost sve više stvari radimo iz glave, odlučujemo iz glave, čak i živimo iz glave. Telo kao da smo negde usput otpisali, a ono je veliki deo nas, naš vodič, mapa i navigacija.
Zbog stalnog oslanjanja na mišljenje, često donosimo odluke koje nisu baš dobre za nas. Iz glave kažemo ’ma ne treba mi odmor, mogu ja sve sama, ko će ako neću ja, ne treba mi pomoć..’ i slično i usvemu tome uopšte ne znamo šta ustvari osećamo i šta nam treba. Pa zato jedemo hranu koja nam stvarno ne treba, a ne dajemo sebi ono što nam treba.
Spuštamo pažnju na telo tek kada nas nešto zaboli ili kada treba da proverimo kako izgledamo u ogledalu. A telo nam uvek šalje najispravnije poruke.
Potreba za odmorom stiže iz tela, zato treba da znamo da ga osluškujemo i povežemo se s njim. Da nisam ovako sada povezana sa svojim telom, samo bih mogla da gatam šta mi treba i zašto se osećam frustrirano i preplavljeno. I pokušavala bih neke stvari koje uopšte ne bi urodile plodom.
Odmor kao briga o sebi i drugima
Zašto smo toliko umorne? Vrlo često zato što ne samo da se staramo o sebi, nego i brinemo o potrebama drugih ljudi i mislimo o tome kako sve njih da zadovoljimo. U svemu tome sebe stavljamo na kraj liste prioriteta.
A treba da budemo prve. Znam da sada misliš kako je to možda sebično, kako imaš decu i slično, ali baš zato ti treba bolja briga o sebi.
Ako si na poslu i misliš o obavezama kod kuće, onda ne koristiš svoj maksimum na poslu. Ako kada si sa decom razmišljaš šta još treba da uradiš, koje obaveze imaš, šta nisi stigla, onda nisi ni sa decom 100%.
Ako ti nisi ispunila svoje potrebe, onda ćeš svima pristupati nevoljno, iz moranja, bez energije, snage, motivacije, umorna i na kraju nezadovoljna.
A ako drugima hoćeš da pružiš više, da im daš bolje, kvalitetnije, onda ti prvo moraš da budeš namirena, a ne zadnja rupa na svirali.
Deca hoće zadovoljnu, energičnu, raspoloženu mamu, a ne onu koja stigne da završi sve, a onda bude kao izduvan balon.
Izdvoj ti za sebe 15 minuta mira, tišine, odmora i nege za sebe, pa se onda vrati drugima sa svojih 200%.
Iz prazne čaše se niko nikada nije napio. Da bismo mogli da drugima damo da popiju, prvo moramo da napunimo tu svoju čašu.
Ako ti je potrebna pomoć sa emocionalnim prejedanjem, pogledaj program Reši se prejedanja.
Ako želiš još besplatnih saveta, pogledaj profil Emocionalno prejedanje stop.